Vreme sutra u Beogradu veoma toplo za ovo doba godine, temperatura će postići 18 podeok.
Očekuje se da sunce izađe u 6:38. Duvaće vetar brzinom od 8 km/h, vlažnost vazduha 75 % , a mogućnost padavina je 10 %.
Minimalna tj. jutarnja temperatura će biti 7 stepeni.
http://www.aladin.info/vremenska-prognoza/SRXX0005-Beograd-Srbija
Fudbaler Arsenala je u Beogradu gde će narednih dana biti podvrgnut posebnim tretmanom za lečenje sportskih povreda.
Jedna doktorka iz Beograda će ubrizgavanjem tečnosti iz plancente na povređeno mesto ubrzati oporavak ovog fudbalera. Pre van Persija na ovom tretmanu su bili i fudbaler Mančestera Kompani, igrači Liverpula Benajun i Riera koje su u subotu beograđani mogli da vide u Knez Mihajlovoj uluci.
Persi je stigao u Beograd sa odobrenjem menadžera da bi se podvrgnuo ovakvom, po malo čudnom tretmanu.Njemu su se pokidali ligamenit na desnom članku na prijateljskoj utakmici protiv Italije.Lekari su mu odredili oko sedam nedelja odsustva sa terena zbog te povrede, a posle tretmana tečnosti iz plancente, oporavak će trajati svega nekoliko nedelja. Za ovakvo lečenje saznao je on Danka Lazovića i Orlanda Engelara.
Lazović je prošlog meseca vraćen u Beograd sa povredom butnog mišića i njemu je predviđena pauza od 5 nedelja, ali se Lazović vratio posle samo nedelju dana.
http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2009&mm=11&dd=17&nav_id=393091
Biometrijski pasoši će sadržati otisak prsta. Od 18. novembra pa do 1. decembra MUP nece primati hitne zahteve za vađenje ovog dokumenta.
Građani koji su već izvadili novi biometrijski pasoš bez otiska prsta u njemu, NEĆE morati da vade nove isprave.
Ova izmena je dodata zbog Evropske komisije za biometrijske pasoše koja je donela odluku da sve članice EU uvedu “drugu generaciju biometrijskih pasoša” koja sadrži i otiske prstiju u čipu.
Za našu zemlju je veoma važno da u najskorije vreme uvede drugu generaciju biometrijskih pasoša s obzirom da je najavljeno ukidanje viza za zemlje “belog Šengena”.
Poenta uvođenja ovoga je da se na državnim granicama zemalja koje imaju razvijenije sisteme za kontrolu pasoša, građani mogu koristiti automatske prolaze.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/302771/Paso%C5%A1i+ubudu%C4%87e+sa+otiscima+prstiju+u+%C4%8Dipu
Ministarstvo rada i socijalne politike i list “Danas” pokrenuli su projekat “Borba protiv seksualnog i rodnog nasilja”
Ova vrsta nasilja najviše pogađa ženu,trajno joj obeležava život, poljiljava joj identitet i veru u ljude. Sve što se ženi dešava u domenu seksualnosti protiv njene volje se seksualno nasilje. U ovu vrstu nasilja spada silovanje ( u braku ili predbračnoj zajednici), prisilne seksualne radnje, grupno silovanje, incest, prostitucija, pornografija, prisilna trudnoća, ukidanje prava na kontracepciju…
Prave razmere seksualnog nasilja su prikrivani, negirani a silovatelji ostajali nekažnjeni. Veliki procenat žena se i plaši da govori o problemu iz straha, boje se da će prestupnik saznati da se obratila za pomoć ili je ženi neko ponudio pomoć i da će za to biti kažnjena.
Ako se neka žena i odvaži da prijavi silovatelja, prolazi kroz proceduru koja nije ni malo prijatna jer posle prijave, svoju priču treba da ispriča više puta raznim organima a jako je teško prisećati se svih događaja i suočiti se sa njima.
U našoj zemlji do danas nije obelodanjena ni jedna prijava silovanja u braku a zna se da je to jedan on najrasprostranjenijih formi silovanja. Inkriminisani su seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje,a zakon o sprečavanju zloostavljanja na radu je u toku usvajanja.
Čak i mediji iskorišćavaju žensko telo koristeći ga za reklamiranje nekih proizvoda, ovakvo eksponiranje vređa dostojanstvo žene a i to je neki oblik seksualnog nasilja.
http://www.danas.rs/vesti/drustvo/seksualno_nasilje_3_.55.html?news_id=176918
Stručnjaci su procenjivali da je šansa da bliznakinje prežive negde oko 25 %. Ove dve sestre, Trišna i Krišna bile su spojene glavama. Operisane su u Melburnu a operacija je trajala čitavih 25 sati.
Ove dve sestre su siročad, operisalo ih je 16 australijskih specijalista a očekuje ih i plastična operacija. Njihov zadatak je da rekonstruišu lobanje koristeći kožu, delove kostiju i veštačke materijale.
Devojčicama su bile spojene lobanje, moždano tkivo i krvotok. Šef hirurgije Leo Donan rekao je medijima da je trenutak razdvajanje bio nadrealan i da su svi osetili olakšanje iako su znali da imaju još dosta posla.U njegovoj bolnici postoje jako dobri uslovi za brigu o pacijentkinjama.
Iz bolnice kažu da se ne može sa sigurnošću tvrditi da li devojčice imaju oštećenja mozga. Nalaziće se u veštačkoj komori dok sve operacije ne prođu.
-Operacija je planirana dve godine. Zadivljujuće je videti da umesto spojenih bliznakinja sada vidimo dva ljudska bića sa posebnim ličnostima rekao je Donan.
Bliznakinje iz Bangladeša pre dve godine su smeštene u sirotište u Daki, a hirurzi u tom gradu mislili su da devojčice neće preživeti. Dečija dobrotvorna organizacija je pomogla da se devojčice prebace u Australiju.
http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/303831/Razdvojene+banglade%C5%A1ke+sijamske+bliznakinje
Jedan od bosanskih reditelja Jasmin Duraković završio je snimanje novog filma “Sevdah za Karima” u kojem je glavnu žensku ulogu dobila naša Marija Karan.
Osim Marije, videćemo još i Mirvada Kurića, Amara Selimovića, Harisa Burina. Naime, Karim treba da putuje sa svojim kolegama u Irak na privrmeni rad, tamo se zaljubljuje u Ivanu, devojku njegovog prijatelja iz rata i nakon doživljenog razočarenja , posvećuju se veri. Troje ljudi u Sarajevu učestvuju u sukobu civilizacija pa tragaju za svojim identitetom.
- Snimanje svakog filma kod nas je jedna velika avantura, tako je bila i sa ovim filmom. On je, možda, u odnosu na prethodni moj film „Nafaka”, bio produkcijski lakši jer je on bio i jedna ratna priča, dok je „Sevdah” jedna savremena, urbana drama i za samo snimanje nešto lakši. Ali, u autorskom smislu bio je možda i teži jer se ponajviše bavio ljudskim dušama i ljudskom prirodom, a od vas traži tačnost i iskrenost prema priči i vašim junacima priča reditelj Jasmin Duraković. Film je o ljubavnom trpuglu između Ivane, Karima i njegovog najboljeg druga Juke.
Marija Karna je Ivana, devojka današnjeg vremena koja se našla u vrtlogu ljubavnih odnosa sa dvojicom mladića, inače najboljih prijatelja. Devojka koja prvo živi život, pa se onda kaje. Ali kratko. Jer ovo je i priča o novim generacijama koje emocije pokazuju drugačije, ne bih rekao da ih skrivaju, ali ih pokazuju drugačije nego što smo mi navikli da gledamo u našim filmovima kaže Duraković.
Svetska banka odobrija je Srbiji kredit u iznosu od 200 miliona dolara za podršku budžetu izjavio je Mlađan Dinkić.
Jedini uslov da Srbija dobije ovaj kredit je bio da uspešno okonča pregovore o reviziji kreditnog “stand by ranžmana” s MMF rekao je Dinkić na svečanosti povodom početka radova na izgradnji nove ambasade Alžira u Beogradu.
Taj novac će dobro doći za popunjavanje budžetskog deficita, a planiramo u narednoj godini da dobijemo još jednu tranšu od 200 miliona dolara, tako da je ovo dobra vest za Srbiju- rekao je Dinkić.
Direktor beogradske kancelarije Svetske banke Sajmon Grej izjavio je novinarima da se tih 200 miliona dolara odnosi na podršku reforma javnog sektora i na poboljšanje poslovne klime u Srbiji.
Tek smo počeli sa reformama, najvažnije je da se one nastave, kako bi obični ljudi u Srbiji imali koristi od toga-saopštio je Grej.
Srbiji će biti odobren ukupan kredit od oko 450 miliona od čega je već odobreno oko 50 miliona dolara.danas 200 miliona i sledeće godine još 200.
U ovoj godini Svetska banka odobrila je 388 miliona dolara za izgradnju koridora 10 kroz Srbiju.
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=121081
Zagađenosti ovog malog srpskog grada doprinosi i stogodišnji rad Rudarsko-topčiderskog basena Bor.
Kako bi se nekako rešili ovog problema, osnovana je Kancelarija za zaštitu životne sredine, rukovodilac je Ljiljana Lekić-Džamić.
Osnovan je i Ekološki fond opštine Bor i tako su se stekli svi uslovi da se ekoliški problemi lakše reše, ali se u praksi javlja dosta problema koji proizilaze iz samog rada Ekološkog fonda.
“Kako bi se izvršila sanacija i remedijacija gradske deponije u Boru, urađen je glavni projekat kojim smo konkurisali kod republičkog Fonda za zaštitu životne sredine. Za sprovođenje ovog projekta potrebno je oko 65 miliona dinara”, rekla je Ljiljana Lekić-Džamić.
Iznos je 12 puta veći od ovogodišnjeg budžeta Ekološkog fonda. Projektom kanalisanja otpadnih voda, data su tri moguća rešenja,a suština je da se obuhvati grda Bor, Borsko jezero, Brestovačka banja i ako je moguće da se izgradi postrojenje za prečišćivanje otpadnih voda. 
Zbog obima posla, zaposleni u Kancelariji kažu da će se rešavati problem po problem. Jedan od napredaka je to što je opština sprovela proveru kvaliteta vazduha, tako što je angažovana licencirana laboratorija za merenje koncentracije sumpordioksida u realnom vremenu.
Opština kontroliše redovno i pijaću vodu jer postoji veliki broj javnih česmi koje građani koriste.
Najveći problemi su nastali radom RTB-a Bor, a u rešavanje problema se uključila i Svetska banka potpišući ugovor sa Vladom Srbije za kredit od 33 miliona dolara.
Za sada, nerešiv problem ostaju obale Borske reke u koju se ulivaju otpadne reke iz postrojenja borskog basena bakra. Ta tako zagađena reka se uliva u Timok i Dunavom dalje otpadne vode stižu do Sredozemnog mora.
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=120884
Od 1. januara 2010. godine, FINA uvodi nova pravila o plivačkim odelima. Biće zabranjeno nositi kostime koji na bilo koji način pomažu plivaču dok je u vodi jer su svetski rekordi počeli neverovatnom brzinom da se obaraju.
Razlog vraćanja tekstilnih odela je zbog toga da se takmičari nadmeću ko je bolji u ovom sportu a ne ko ima savremenije odelo. Kako “Politika” saznaje, u Rimu od 26. jula do 2. avgusta, oboreno je 57 evropskih rekorda i čak 43 svetska što je jako veliki broj.
Možda do sledećih Letnjih olimijskih igara u Šangaju FINA možda odstupi od pravila za kostime, mada i dalje sve izgleda kao da će ostati isto tj. da muškarci nose odela od struka do kolena i za žene od ramena do kolena. Današnji kostimi izgledaju kao krljušt, smanjujući otpor vode do krajnje mere jer je telo skroz prekriveno odelom.
S obzirom na prošle rezultate, javnost jedva očekuje da vidi kakvi će biti Felpsovi rezultati kada se pojavi u određenom odelu a ne kao čovek-riba kako je bilo do sada.
Felps već trenira u odelu koje će biti propisano pravilima jer ga dogodine očekuje državni šampionat u SAD. Zli jezici govore da će izgubiti titulu kada skine “nepobedivi skafander”.
Poraz Felpsa na 200m slobodno, jednako je pogodio i njegovog trenera Boba Boumana koji je rekao da je Nemac plivao unajnovijem kostimu italijanskog proizvođača “Arena”, napravljenog od 100% poliretena.
-Pet godina sam naporno radio da tome da Felps sa 1.46 dođe do svetskog rekorda od 1.42,96. Biderman je to dostigao za 11 meseci. Njegove mogućnosti su očigledno neverovatne-našalio se Bouman, napomenuvši da pravila oko kostima moraju što pre da se promene, a ako ne dođe do toga, Felps će se povući.
Kada je u Pekingu Felps nosio tada najsavremenije odelo koje je sačinjavalo 50% poliuretena, izjavio je da se oseća kao raketa. Amerikanac je u toj trci pobedio Čavića sa oborenim rekordom od 49,82 i izraz lica na njemu je govorio “Spido je pobedio”.
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/ostali-sportovi/Majkl-Felps-mera-povratka-plivanju.sr.html
Snežana Milković je unuka patrijarhovoh brata Dušana. Ona je penzionisani psiholog i kaže da je imala privilegiju da se ceo život druži sa njim. Unuka ga se seća ko deku koji je u posetu dolazio sa bombonom ili dunjom.
-On je uvek bio deda i ostao deda. Nikada sa nama nije pričao o crkvenim stvarima, niti o svojim ordenima, nagradama,svojim dobrim delima, problemima na Kosmetu…Desilo bi se ponekad da u crkvi čujemo nešto, da je imao neke neprijatnosti, ali nismo smeli ni da ga pitamo jer on o tome ne želi da priča kaže naša sagovornica Snežana.
Snežana je odrasla u porodici baka Agice koja je 1942. godine usvojila njenu majku.
- Celog života sam se družila sa njim i to je moja privilegija, nikakva zasluga. Dok je bio episkop paško-prizrenski, posećivao nas je kad god bi dolazio u Beograd. Kada je postao patrijarh, baka Agica je bila veoma tužna jer je mislila da će on manje dolaziti zbog velikog broja obaveza, međutima, ispostavilo se drugačije[...].
Unuka Snežana kaže da je najviše volela Božić jer je tada deda Pavle dolazio i ostajao duže se njima. Dolazio je posle službe i ostajao do kasnog popodneva. Govori jos i o tome da su tada mogli da ga pitaju sve što ih zanima i navodi da je imao veliko strpljenje za mališane.
-Omiljeni roman mu je bio “Jadnici” Viktora Igoa. Svi razgovori sa njim su u stvari bile pouke kroz priču, nikoga direktno nije kritikovao niti poučavao, sve je bilo kroz neku anegdotu, smeh, lepo raspoloženje.
Kada se razboleo, Snežana je često posećivala svoh dedu. Na VMA je redovno dolazila od kada je primljen u bolnicu pre čak dve godine sve dok posete nisu bile zabranjene zbog novog gripa.
-Uvek bi me dočekao sa “Bog te blagoslovio”, bilo mu je drago što dolazim,a i meni je to mnogo značilo. Govorio je da bolestan čovek ne može biti srećan, ali može biti smiren. I kada više nije mogao da stane na noge, za njih je govorio “Ja sam svoje noge potrošio”.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Patrijarh-Pavle-moj-deda.sr.html
