Zagađenosti ovog malog srpskog grada doprinosi i stogodišnji rad Rudarsko-topčiderskog basena Bor.
Kako bi se nekako rešili ovog problema, osnovana je Kancelarija za zaštitu životne sredine, rukovodilac je Ljiljana Lekić-Džamić.
Osnovan je i Ekološki fond opštine Bor i tako su se stekli svi uslovi da se ekoliški problemi lakše reše, ali se u praksi javlja dosta problema koji proizilaze iz samog rada Ekološkog fonda.
“Kako bi se izvršila sanacija i remedijacija gradske deponije u Boru, urađen je glavni projekat kojim smo konkurisali kod republičkog Fonda za zaštitu životne sredine. Za sprovođenje ovog projekta potrebno je oko 65 miliona dinara”, rekla je Ljiljana Lekić-Džamić.
Iznos je 12 puta veći od ovogodišnjeg budžeta Ekološkog fonda. Projektom kanalisanja otpadnih voda, data su tri moguća rešenja,a suština je da se obuhvati grda Bor, Borsko jezero, Brestovačka banja i ako je moguće da se izgradi postrojenje za prečišćivanje otpadnih voda. 
Zbog obima posla, zaposleni u Kancelariji kažu da će se rešavati problem po problem. Jedan od napredaka je to što je opština sprovela proveru kvaliteta vazduha, tako što je angažovana licencirana laboratorija za merenje koncentracije sumpordioksida u realnom vremenu.
Opština kontroliše redovno i pijaću vodu jer postoji veliki broj javnih česmi koje građani koriste.
Najveći problemi su nastali radom RTB-a Bor, a u rešavanje problema se uključila i Svetska banka potpišući ugovor sa Vladom Srbije za kredit od 33 miliona dolara.
Za sada, nerešiv problem ostaju obale Borske reke u koju se ulivaju otpadne reke iz postrojenja borskog basena bakra. Ta tako zagađena reka se uliva u Timok i Dunavom dalje otpadne vode stižu do Sredozemnog mora.
http://www.blic.rs/drustvo.php?id=120884
