Seksualno nasilje

Ministarstvo rada i socijalne politike i list “Danas” pokrenuli su projekat “Borba protiv seksualnog i rodnog nasilja”

Ova vrsta nasilja najviše pogađa ženu,trajno joj obeležava život, poljiljava joj identitet i veru u ljude. Sve što se ženi dešava u domenu seksualnosti protiv njene volje se seksualno nasilje. U ovu vrstu nasilja spada silovanje ( u braku ili predbračnoj zajednici), prisilne seksualne radnje, grupno silovanje, incest, prostitucija, pornografija, prisilna trudnoća, ukidanje prava na kontracepciju…

Prave razmere seksualnog nasilja su prikrivani, negirani a silovatelji ostajali nekažnjeni. Veliki procenat žena se i plaši da govori o problemu iz straha, boje se da će prestupnik saznati da se obratila za pomoć ili je ženi neko ponudio pomoć i da će za to biti kažnjena.
Ako se neka žena i odvaži da prijavi silovatelja, prolazi kroz proceduru koja nije ni malo prijatna jer posle prijave, svoju priču treba da ispriča više puta raznim organima a jako je teško prisećati se svih događaja i suočiti se sa njima.
U našoj zemlji do danas nije obelodanjena ni jedna prijava silovanja u braku a zna se da je to jedan on najrasprostranjenijih formi silovanja. Inkriminisani su seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje,a zakon o sprečavanju zloostavljanja na radu je u toku usvajanja.
Čak i mediji iskorišćavaju žensko telo koristeći ga za  reklamiranje nekih proizvoda, ovakvo eksponiranje vređa  dostojanstvo žene a i to je neki oblik seksualnog nasilja.

http://www.danas.rs/vesti/drustvo/seksualno_nasilje_3_.55.html?news_id=176918

Srpski grad među najzagađenijim u Evropi

Zagađenosti ovog malog srpskog grada doprinosi i stogodišnji rad Rudarsko-topčiderskog basena Bor.
Kako bi se nekako rešili ovog problema, osnovana je Kancelarija za zaštitu životne sredine, rukovodilac je Ljiljana Lekić-Džamić.
Osnovan je i Ekološki fond opštine Bor i tako su se stekli svi uslovi da se ekoliški problemi lakše reše, ali se u praksi javlja dosta problema koji proizilaze iz samog rada Ekološkog fonda.

“Kako bi se izvršila sanacija i remedijacija gradske deponije u Boru, urađen je glavni projekat kojim smo konkurisali kod republičkog Fonda za zaštitu životne sredine. Za sprovođenje ovog projekta potrebno je oko 65 miliona dinara”, rekla je Ljiljana Lekić-Džamić.

Iznos je 12 puta veći od ovogodišnjeg budžeta Ekološkog fonda. Projektom kanalisanja otpadnih voda, data su tri moguća rešenja,a suština je da se obuhvati grda Bor, Borsko jezero, Brestovačka banja i ako je moguće da se izgradi postrojenje za prečišćivanje otpadnih voda.

Zbog obima posla, zaposleni u Kancelariji kažu da će se rešavati problem po problem. Jedan od napredaka je to što je opština sprovela proveru kvaliteta vazduha, tako što je angažovana licencirana laboratorija za merenje koncentracije sumpordioksida u realnom vremenu.

Opština kontroliše redovno i pijaću vodu jer postoji veliki broj javnih česmi koje građani koriste.
Najveći problemi su nastali radom RTB-a Bor, a u rešavanje problema se uključila i Svetska banka potpišući ugovor sa Vladom Srbije za kredit od 33 miliona dolara.
Za sada, nerešiv problem ostaju obale Borske reke u koju se ulivaju otpadne reke iz postrojenja borskog basena bakra. Ta tako zagađena reka se uliva u Timok i Dunavom dalje otpadne vode stižu do Sredozemnog mora.

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=120884

Moj deda, patrijarh Pavle

Snežana Milković je unuka patrijarhovoh brata Dušana. Ona  je penzionisani psiholog i kaže da je imala privilegiju da se ceo život druži sa njim. Unuka ga se seća ko deku koji je u posetu dolazio sa bombonom ili dunjom.
-On je uvek bio deda i ostao deda. Nikada sa nama nije pričao o crkvenim stvarima, niti o svojim ordenima, nagradama,svojim dobrim delima, problemima na Kosmetu…Desilo bi se ponekad da u crkvi čujemo nešto, da je imao neke neprijatnosti, ali nismo smeli ni da ga pitamo jer on o  tome ne želi da priča kaže naša sagovornica Snežana.

Snežana je odrasla u porodici baka Agice koja je 1942. godine usvojila njenu majku.

- Celog života sam se družila sa njim i to je moja privilegija, nikakva zasluga. Dok je bio episkop paško-prizrenski, posećivao nas je kad god bi dolazio u Beograd. Kada je postao patrijarh, baka Agica je bila veoma tužna jer je mislila da će on manje dolaziti zbog velikog broja obaveza, međutima, ispostavilo se drugačije[...].

Unuka Snežana kaže da je najviše volela Božić jer je tada deda Pavle dolazio i ostajao duže se njima. Dolazio je posle službe i ostajao do kasnog popodneva. Govori jos i o tome da su tada mogli da ga pitaju sve što ih zanima i navodi da je imao veliko strpljenje za mališane.

-Omiljeni roman mu je bio “Jadnici” Viktora Igoa. Svi razgovori sa njim su u stvari bile pouke kroz priču, nikoga direktno nije kritikovao niti poučavao, sve je bilo kroz neku anegdotu, smeh, lepo raspoloženje.

Kada se razboleo, Snežana je često posećivala svoh dedu. Na VMA je redovno dolazila od kada je primljen u bolnicu pre čak dve godine sve dok posete nisu bile zabranjene zbog novog gripa.

-Uvek bi me dočekao sa “Bog te blagoslovio”, bilo mu je drago što dolazim,a i meni je to mnogo značilo. Govorio je da bolestan čovek ne  može biti srećan, ali može biti smiren. I kada više nije mogao da stane na noge, za njih je govorio “Ja sam svoje noge potrošio”.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Patrijarh-Pavle-moj-deda.sr.html